недеља, 28. април 2019.
субота, 27. април 2019.
петак, 26. април 2019.
среда, 24. април 2019.
Акатист страдањима Христовим
Акатист страдањима Христовим
Кондак 1.
Војводо заточених и Господе Неба и земље, гледајући Тебе, Бесмртнога
Цара, где на крсту висиш, сва се твар измени: Небо се ужасну, темељи се
земље усколебаше, а ми недостојни, приносећи благодарно поклоњење Твоме
страдању за нас, вапијемо Ти са разбојником:
Исусе, Сине Божји, помени нас када дођеш у Царству Своме!
Икос 1.
Допуњујући хорове Анђела, ниси од Анђела узео на Себе, него си Ти Бог,
мене ради поставши човек, Својим животворним телом и крвљу оживео човека
умрлог гресима. Стога, захвални толикој љубави Твојој, ми Ти кличемо:
Исусе Боже, Љубави превечна, с каквом си милошћу обасуо нас земнородне!
Исусе, Ти си Анђеле оставио горе, а сишао си к палим људима доле!
Исусе, Ти си се у тело наше обукао и смрћу Својом државу смрти разорио!
Исусе, Ти си нас с Божанским Тајнама Својим обожио!
Исусе, Ти си страдањима и крстом Својим сав свет искупио!
Исусе, Сине Божји, помени нас када дођеш у Царству Своме!
Кондак 2.
Видевши Те у Гетсиманском врту где се у молитви бориш до крвавог зноја,
Анђео Ти се јави и крепљаше Те, када Ти греси наши као тешко бреме
отежаше, јер Ти узевши на раме погинулог Адама, показа га Оцу, молећи се
коленопреклоно. Због тога Ти и ја с вером и љубављу певам: Алилуја!
Икос 2.
Несхватљиви разум добровољног страдања Твог Јевреји не схваташе. Тога
ради, када Те ноћу с буктињама тражаху, Ти рече: „Ја сам”. Али мада
попадаше на земљу, ипак Те потом везаше и у судницу поведоше. А ми на
том путу припадајући к ногама Твојим, с љубавлуу кличемо:
Исусе, Светлости света, омрзнут од злог света!
Исусе, Ти који живиш у неприступној Светлости, би ухваћен од власти таме!
Исусе, бесмртни Сине Божји, Ти би од сина погибли показан свету за смрт!
Исусе, у Теби нема лукавства, али Те издајник лукаво целива!
Исусе, Ти свима дајеш Себе забадава, али си продат за сребрнике!
Исусе, Сине Божји, помени нас када дођеш у Царству Своме!
Кондак 3.
Силом Божанства Свог Ти си ученику прорекао трократно одречење. А он
потом, иако се са клетвом одрече Тебе, ипак, када у двору
првосвештениковом угледа Тебе, Господа свог и Учитеља, срце му се
потресе, и он, изишавши напоље, плака горко. Стога погледај и на мене,
Господе, и порази сурово срце моје да сузама овим сперем грехе своје,
појући Теби: Алилуја!
Икос 3.
Као Вечни Архијереј, имајући заиста власт по реду Мелхиседекову, Ти
Владика и Господ свих, стаде пред првосвештеником Кајафом. Стога Ти,
Који си од слугу својих примио мучење, прими од нас ово:
Исусе непроцењиви, ценом купљени, стекни ме у вечно наслеђе Твоје!
Исусе, Жељо свију, Тебе се Петар из страха одрекао, али се Ти не одреци мене грешног!
Исусе, Јагње безазлено, од љутих зверова растрзан, отми ме од непријатеља мојих!
Исусе Архијереју, Који си Својом крвљу ушао у Светињу над светињама, очисти ме од телесних нечистота!
Исусе свезани, Ти имаш власт везивати и дрешити, разреши моја тешка сагрешења!
Исусе, Сине Божји, помени нас када дођеш у Царству Своме!
Кондак 4.
Дишући буром Христоубиства, Јевреји, послушавиши глас оца лажи и
исконског човекоубице - ђавола, одбацише Тебе - прави Пут, Истину и
Живот. А ми, исповедајући да си Ти Христос - Божја сила, у коме су све
ризнице премудрости и знања сакривене, кличемо: Алилуја!
Икос 4.
Слушајући кротке речи Твоје, Пилат Те као заслуженог смрти предаде на
распеће, иако сам сведочаше да никакве кривице не нађе на Теби; он дакле
руке своје уми, али срце оскврнави. А ми, дивећи се тајни добровољног
страдања Твог, са умилењем кличемо:
Исусе, Сине Божји и Сине Дјевин, Ти си од синова безакоња уморен!
Исусе, Ти си наружен и обнажен, а дајеш лепоту љиљанима пољским и заодеваш небо облацима!
Исусе, Ти си ранама прекривен, а наситио си пет хиљада људи са пет хлебова!
Исусе, Царе свију, уместо љубави и захвалности, Ти си жестоке муке добио!
Исусе, нас ради цео дан мучени, излечи ране душа наших!
Исусе ,Сине Божји, помени нас када дођеш у Царству Своме!
Кондак 5.
Сав си се оденуо боготочивом крвљу Својом, Ти који се одеваш светлошћу
као ризом. Знам, заиста знам са пророком, зашто су хаљине Твоје црвене:
ја, Господе, ја Те гресима својим раних. Зато Теби, мене ради рањеноме,
благодарно кличем: Алилуја!
Икос 5.
Богоречити Исаија, провидевши Те у Духу наружена и изранављена, ужасну
се и викаше: Видесмо Га, и не имађаше ни обличја, ни лепоте. А ми,
гледајући Те на крсту, са вером и дивљењем кличемо:
Исусе, Ти трпиш срамоту, а човека си венчао славом и чашћу!
Исусе, на Тебе Анђели не могу гледати, а Тебе бију по образима!
Исусе, Тебе трском бијаху по глави, приклони на смирење главу моју!
Исусе, светле очи Твоје беху крвљу замагљене, одврати очи моје да не гледају таштину!
Исусе, од ногу до главе на Теби не беше места читавог, начини ме васцелог читавим и здравим!
Исусе, Сине Божји, помени нас када дођеш у Царству Своме!
Кондак 6.
Пилат објави Твоју невиност, изјавивши народу да у Теби не налази ништа
што заслужује смрт; али Јевреји, као дивље звери кад угледају крв,
шкргутаху зубима на Тебе, вичући: распни га, распни. А ми, целивајући
Твоје свете ране, кличемо: Алилуја!
Икос 6.
Засијао си на гледање и удивљење Анђелима и људима, када Пилат рече за
Тебе: Ево човека. Ходите стога, да се поклонимо Исусу нас ради
исмејаноме, кличући:
Исусе, Творче и Судијо свих, Ти си од Твојих створења суђен и мучен!
Исусе, Даваоче премудрости, Ти не даде одговора безумнима!
Исусе, Лекару рањених гресима, дај ми лек покајања!
Исусе, Пастиру ударани, удари бесе који ме кушају!
Исусе, Теби сакрушише тело, сакруши страхом Својим срце моје!
Исусе, Сине Божји, помени нас када дођеш у Царству Своме!
Кондак 7.
Желећи да човека избавиш од робовања ђаволу, Ти си Исусе, понизио Себе
пред непријатељима Твојим, и био си као немо Јагње вођен на заклање,
свуда подносећи ране, да би исцелио целог човека који кличе: Алилуја!
Икос 7.
Ти показа дивно трпљење када војници, по наређењу неправедног судије,
ругајући се Теби, љуте ране задаваху пречистом телу Твом, те се оно обли
крвљу од главе до пете. Тога ради ми Ти са сузама вапијемо:
Исусе, човекољубиви, Ти си од људи трњем овенчан!
Исусе, Божанством нестрадални, Ти трпиш страдања да нас од страсти ослободиш!
Исусе, Спасе мој, спаси мене који заслужујем све муке!
Исусе, од свих напуштени, Тврђаво моја, утврди ме!
Исусе, од свих вређани, Радости моја, развесели ме!
Исусе, Сине Божји, помени нас када дођеш у Царству Своме!
Кондак 8.
Чудесно и необично јавише се Теби на Тавору Мојсије и Илија, говорећи о
изласку Твом, Који сада окончаваш у Јерусалиму. И они видевши тамо славу
Твоју, а овде угледавши спасење наше, кличу: Алилуја!
Икос 8.
Гоњен свуда од Јевреја, Ти због мноштва грехова мојих претрпе ругања и
муке; јер једни говоре да си противник ћесару, други Те осуђују као
злочинца, а неки вичу, узми, узми распни га. Теби Господу, од свих
осуђеноме, на распеће вођеноме, из дубине душе зборимо:
Исусе, неправедно осуђени, Судијо наш, не осуди нас по делима нашим!
Исусе, изнемогли на путу под крстом, Сило моја, не остави ме у часу невоље и потиштености!
Исусе, Ти си вапио к Оцу за помоћ, Подвигоположниче мој, укрепи ме у немоћи мојој!
Исусе, срамоту си примио, Славо моја, не одбаци ме од славе Твоје!
Исусе, Обличје Пресветло Ипостаси Очеве, преобрази моје нечисто и мрачно житије!
Исусе, Сине Божји, помени нас када дођеш у Царству Своме!
Кондак 9.
Сва се природа узнемири, гледајући Те где висиш на крсту: сунце на небу
зраке своје сакри, земља се затресе, завеса се у храму раздре на двоје,
камење се распаде, пакао изврже умрле; а ми се клањамо на месту где
стајаху пречисте ноге Твоје, појући: Алилуја!
Икос 9.
Красноречиви говорници, Човекољубче, ма како много говорили, нису у
стању одати достојну благодарност Божанским страдањима Твојим. Наша душа
и тело, срце и сви састојци, са умилењем кличу:
Исусе, на крсту приковани, прикуј и уништи обвезницу грехова наших!
Исусе, Који са крста свима шириш руке, привуци и мене заблуделог!
Исусе, врата овцама, у ребра прободени, уведи ме ранама Својим у Дворе Своје!
Исусе, телом распети, распни тело моје са страстима и жељама!
Исусе, Ти, скончаваш у мукама, дај ми да срце моје ни за шта друго не зна осим за Тебе распетог!
Исусе, Сине Божји, помени нас када дођеш у Царству Своме!
Кондак 10.
Желећи да спасеш свет, Ти си исцељивао хроме, губаве, неме и глуве, и
изгонио нечисте духове; а неразумни Јевреји, дишући злобом и мучени
завишћу, приковаше Те на крст, не знајући певати: Алилуја!
Икос 10.
Исусе, Царе Превечни, Ти сав страдаш за моју неуздржљивост, да би ме
свега очистио, у свему нам дајући пример да идемо стопама Твојим
вапијући:
Исусе, Љубави неиспитљива, јер онима који Те распеше, Ти то не уписа у грех!
Исусе, Ти си са великим вапајем и сузама молио у врту, научи и нас да се молимо!
Исусе, Ти си испунио сва пророштва о Теби, испуни на добро жеље срца нашег!
Исусе, Ти си дух Свој предао у руке Оцу, у час изласка мога прими дух мој!
Исусе, Ти ниси забранио да се хаљине Твоје разделе, одвој кротко душу моју од тела!
Исусе, Сине Божји, помени нас када дођеш у Царству Своме!
Кондак 11.
Свеумилну молбу приношаше Теби свебеспрекорна Мати Твоја, говорећи: Иако
страдаш на крсту, ипак знам да си рођен од Оца пре свих векова, јер
видим како сва твар састрадава Теби; Ти дух Свој предајеш Оцу, прими и
мој дух, и не остави мене који узвикујем: Алилуја!
Икос 11.
Као светлосна свећа свебеспрекорна Дјева гораше крај крста Твога љубављу
к Теби, и материнском тугом туговаше када Ти, истинито Сунце Правде,
захођаше у гроб. Са Њом прими и ове молитве срца нашег:
Исусе, Ти си се на дрво узнео, да би нас пале узнео са Собом ка Оцу Своме!
Исусе, Ти си Мајку Своју подарио девственику, да би нас девству и чистоти научио!
Исусе, Ти си ученика Богослова поверио Оној Која је Тебе, Бога Слова, родила, повери и све нас Њеном материнском заступништву!
Исусе, света и ада Победитељу, победи неверје, гордост живота и похоту очију, који живе у нама!
Исусе, Ти си разорио моћ смрти, избави ме од вечне смрти!
Исусе, Сине Божји, помени нас када дођеш у Царству Своме!
Кондак 12.
Подај ми благодат Твоју, Исусе, Боже мој, прими ме као што си примио
Јосифа с Никодимом, да би душу моју принео Теби као чисту плаштаницу, и
мирисима врлина помазао Пречисто Тело Твоје, и имао Тебе у срцу свом као
у гробу, кличући: Алилуја!
Икос 12.
Опевајући Твоје добровољно распеће, ми се клањамо страдањима Твојим,
Христе, верујемо са капетаном да си заиста Божји Син, и да ћеш са силом и
славом великом доћи на облацима. Тада немој посрамити нас, искупљене
Твојом крвљу и који овако вапију:
Исусе, многострадални, ридањем Дјеве - Мајке Твоје избави нас вечнога плача!
Исусе, од свију остављени, не остави ме сама у час смрти моје!
Исусе, прими мене који се са Магдалином дотичем ногу Твојих!
Исусе, не осуди ме са издајником и са онима који Те распеше!
Исусе, уведи ме у рај са благоразумним разбојником!
Исусе, Сине Божји, помени нас када дођеш у Царству Своме!
Кондак 13.
О, Исусе Христе, Јагње Божје, које узима на себе грехе света, прими ову
малу благодарност, коју Ти од све душе приносимо, и Твојим спасоносним
страдањима исцели нас од сваке бољке душевне и телесне; огради нас
крстом Твојим од видљивих и невидљивих непријатеља, и при крају живота
нашег не остави нас, да бисмо, смрћу Твојом избављени од вечне смрти,
увек клицали Теби: Алилуја!
(Овај Кондак се чита трипут)
Молитва прва Господу Исусу Распетоме
На крсту приковани за нас, Исусе Христе, Јединородни Сине Бога Оца,
Бездане милости, љубави и неисцрпне доброте. Знам да си ради грехова
мојих, по неисказаном човекољубљу Свом, благоизволео пролити на крсту
крв Своју, коју ја, бедни и неблагодарни, гадним делима својим досада
газих и низашто не сматрах. Стога, из дубине безакоња и нечистоте моје
погледавши очима ума на Тебе, распетог на крсту Искупитеља мог, ја са
смирењем и вером понирем у дубину Твојих страдања препуних милосрђа
Твог, просећи опроштај грехова и исправљење неваљалог живота мог. Буди
ми милостив, Господару и Судијо мој; не одбаци ме од лица Твог, већ ме
свемоћном руком Својом сам обрати к Теби, и на пут истинског покајања
упути, да бих од сад поставио почетак спасењу моме. Божанским страдањима
Својим укроти телесне страсти моје; проливеном крвљу Својом очисти
нечистоте душе моје; распећем Својим распни мене свету и његовим
саблазнима и жељама; крстом Својим огради ме од невидљивих непријатеља
који вребају душу моју; прободеним ногама Својим одврати ноге моје од
сваког рђавог пута; прободеним рукама Својим задржи руке моје од сваког
дела које Ти није по вољи; прикованим телом, прикуј страху Твом тело
моје, да бих, уклонивши се од зла, творио добро пред Тобом. Ти који си
приклонио главу Своју на крсту, приклони к земљи смирења надмену гордост
моју. Трновим венцем Својим огради уши моје, да не би слушале оно што
је некорисно. Ти, Који си у устима окусио жуч постави стражу нечистим
устима мојим. Ти, Коме је срце копљем прободено, изгради у мени срце
ново. Свим ранама Својим свега ме слатко рани за љубав к Теби, да бих
Тебе, Господа мог, заволео свом душом, свим срцем, свом снагом, и свом
мишљу. Дај ми Себе, Ти Који немаш где главе склонити; дај ми Себе
свеблагог, Који избављаш душу моју од смрти; дај ми Себе свеслатког,
Који ме љубављу Својом заслађујеш у невољама и напастима, да бих Онога
Кога раније незнах, гневљах, од себе одгоњах и на крст приковах, сада
заволео, радујући се примио Га, и слатко крст Његов до краја живота свог
носио. О, свеблаги Искупитељу мој, не дај одсада ни једној жељи мојој
да се испуни, пошто је рђава и непотребна, да не бих опет пао у тешко
ропство царујућег у мени греха; него нека се у мени свагда врши Твоја
блага воља која жели да ме спасе; Њој себе поверавам, Тебе распетог
Господа мог духовним очима срца мог представљам и молим из дна душе да и
при разлучењеу мом од земаљског тела мог само Тебе на крсту Твом гледам
како ме рукама Својим штитиш и примаш, и од ваздушних духова зла браниш
и како ме настањујеш са грешницима који су Ти покајањем угодили. Амин.
Молитва друга Господу Исусу Распетоме
Господе Исусе Христе, Сине Бога живога, Творче Неба и земље, Спаситељу
света, ево ја, недостојан и грешнији од свију, смирено приклањам колена
срца свог пред славом величанства Твог, певам крст и страдања Твоја, и
благодарност приносим Теби, Цару свих и Богу, што си благоволео да као
човек понесеш све трудове и сваковрсне невоље, напасти и муке, да би
свима нама био састрадални помоћник и избавитељ у свима жалостима,
невољама и страдањима. Знам, свемоћни Господе, да све то не беше Теби
потребно, него Ти ради спасења људског, претрпе крст и страдање, да би
нас све искупио од љутог робовања ђаволу. Чиме ћу Ти, Човекољубче
узвратити за сва страдања која си поднео ради мене грешнога? Не знам.
Јер и душа, и тело и сва добра су од Тебе, и све моје Твоје је и ја сам
Твој. Једино надајући се на Твоје безгранично милосрђе, милосрдни
Господе, певам Твоју неисказану дуготрпељивост, величам Твоје ненадмашно
понижење, славим Твоју неизмерну милост, клањам се Пречистим страдањима
Твојим, и свесрдно целивајући ране Твоје, вапијем: помилуј ме грешнога и
учини да крст Твој свети не буде у мени бесплодан, да бих узимајући
овде са вером удела у страдању Твоме, удостојио се видети славу Царства
Твога на Небесима. Амин.
Издање: ”Православни акатисти”, II допуњено издање, манастир Денсковац, 2004.
уторак, 23. април 2019.
понедељак, 22. април 2019.
Понедељак Страстне седмице
Понедељак Страстне седмице
Јутр. https://www.voanerges.rs/index.php/sv-dn-vn-ci-nj/sv-pis/6214-ponedeljakstrasnesedmice
Мт., 84 зач. (XXI : 18-43)
У вријеме оно, Исус, враћајући се у град, огладње; 19. И угледавши смокву једну крај пута дође њој, и не нађе на њој ништа осим лишћа, и рече јој: Да никад више не буде од тебе рода до вијека! И одмах усахну смоква.
Мт., 84 зач. (XXI : 18-43)
У вријеме оно, Исус, враћајући се у град, огладње; 19. И угледавши смокву једну крај пута дође њој, и не нађе на њој ништа осим лишћа, и рече јој: Да никад више не буде од тебе рода до вијека! И одмах усахну смоква.
20. И
видјевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква! 21. А
Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: Ако имате вјеру и не
посумњате, учинићете не само оно што се зби са смоквом, него и гори овој
ако речете: дигни се и баци се у море, догодиће се. 22. И све што
узиштете у молитви вјерујући, добићете. 23. И кад уђе у храм и стаде
учити, приступише му првосвештеници и старјешине народне говорећи:
Каквом влашћу то чиниш? И ко ти даде ту власт? 24. А Исус одговарајући
рече им: И ја ћу вас упитати једну ријеч, коју ако ми кажете, и ја ћу
вама рећи каквом влашћу ово чиним. 25. Крштење Јованово откуда бијаше? С
неба, или од људи? А они размишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: с
неба, рећи ће нам: Зашто му, дакле, не вјеровасте? 26. Ако ли речемо: од
људи, бојимо се народа; јер сви Јована држе за пророка. 27. И
одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и он њима: Ни ја вама нећу
казати каквом влашћу ово чиним. 28. А шта вам се чини? Човјек неки имаше
два сина, и дошавши првоме рече: Синко, иди данас ради у винограду
моме. 29. А он одговарајући рече: Нећу! И послије се раскаја и отиде.
30. И приступивши другоме рече тако исто. А он одговарајући рече: Хоћу,
господару!И не отиде. 31. Који је од ове двојице извршио вољу очеву?
Рекоше му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и
блуднице прије вас ући у Царство Божије. 32. Јер вам дође Јован путем
праведним, и не вјеровасте му; а цариници и блуднице повјероваше му; а
ви видјевши то, не раскајасте се затим да му вјерујете. 33. Другу причу
чујте: Бијаше човјек домаћин који посади виноград и огради га плотом, и
ископа у њему пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, и отиде.
34. А када се приближи вријеме бербе, посла слуге своје виноградарима
да приме плодове његове. 35. И виноградари, похватавши слуге његове,
једнога избише, а једнога убише, а једнога камењем засуше. 36. Опет
посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто. 37. А најзад
посла им сина својега говорећи: Постидјеће се сина мојега. 38. А
виноградари видјевши сина, рекоше међу собом: Ово је насљедник; ходите
да га убијемо, и да присвојимо насљедство његово. 39. И ухватише га, па
изведоше напоље из винограда, и убише. 40. Када, дакле, дође господар
винограда шта ће учинити виноградарима оним? 41. Рекоше му: Злочинце ће
злом смрћу погубити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му
давати плодове у своје вријеме. 42. Рече им Исус: Зар нисте никада
читали у Писму: Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла;
то би од Господа и дивно је у очима нашим. 43. Зато вам кажем да ће се
од вас узети Царство Божије, и даће се народу који доноси плодове
његове.
на 6-м часу:
Јез. 1 : 1-20
Године тридесете, месеца четвртог, петог
дана, кад бејах међу робљем на реци Хевару, отворише се небеса, и видех
виђења Божја. 2. Петог дана тог месеца, пете године заробљеништва цара
Јоахина, 3. Би реч Господња Језекиљу сину Вузијевом, свештенику, у земљи
халдејској на реци Хевару, и би нада мном рука Господња. 4. И видех, и
гле, силан ветар долажаше са севера, и облак велики у њему, и светлост
око њега, и огањ блистајући; 5. и усред њега као вид бљеска усред огња, и
светлост у њему; и у средини као четири животиње. И овакав беше вид
њихов: облик имаху као људски: 6. И у сваке беху четири лица, и четири
крила у сваке; 7. И ноге им беху праве, и стопала им беху перната; и
севаху као углађена бронза, и крила им беху лагана. 8. И руке им беху
човечје под крилима на четири им стране, 9. и лица им беху на четири
стране, састављена једно с другим; и не окретаху им се лица када иђаху,
него свако иђаше у свом правцу. 10. И подобије лица их беше: лице
човечје и лице лавово сдесна од четири, лице волујско слева од четири и
лице орлово од четири. 11. (И лица им) и крила прострета изнад четири; у
сваке се два крила састављаху једно с другим, а два покриваху им тело. И
свако према лицу својем иђаше; 12. куда дух иђаше иђаху, и не окретаху
се идући. 13. и посред животних појава попут огња горућег, као појава
светиљки кружећих међу животињама, и светлост огња, и из огња излажаше
као муња 14. И животиње трчаху и враћаху се као муња. 15. И видех - по
један точак беше на земљи за сваку животињу према четири лица њихова.
16. Обличјем и направом беху точкови као боје хрисолитове, и сва четири
беху једнака, и обличјем и направом беху као да је један точак у другом.
17. Кад иђаху, иђаху сва четири сваки на своју страну, и идући не
скретаху. 18. нити се њихова леђа окретаху; и беху висока; и видех -
леђа им беху пуни очију унаоколо у сва четири. 19. И кад иђаху животиње,
иђаху и точкови уз њих; и кад се животиње подизаху од земље, подизаху
се и точкови. 20. Где беше облак, тамо беше и дух спреман да иде; иђаху и
животиње, и подизаху се точкови према њима, јер дух животни беше у
точковима.
На веч.
Изл. 1 : 1-20
Ово су имена синова Израиљевих, ушавших у
Египат заједно са Јаковом, оцем својим, сваки са свим својим домом уђе:
2. Рувим, Симеон, Левиј, Јуда, 3. Исахар, Завулон и Вениамин, 4. Дан и
Нефталим, Гад и Асир: Јосиф већ би у Египту. 5. Беше свих душа,
произашавших од бедара Јаковљевих, седамдесет пет. 6. И Јосиф умре и сва
браћа његова и сав онај нараштај. 7. а синови Израиљеви народише се и
умножише се, и напредоваше и осилише веома, и напуни их се зeмља она. 8.
Уста цар ини у Египту, који не знађаше Јосифа, 9. и рече народу својем:
гле, народ синова Израиљевих је многобројан, и силнији од нас; 10. да
га надмудримо, да се не множе, и кад настане рат да се не прикључе
непријатељима нашим и не ударе на нас, и победивши нас, оду из земље
(наше). 11. И поставише над њима настојнике, да их муче тешким
пословима; подигоше утврђења фараону: Питом и Рамесес [и Он, који се још
зове Илиопољ]. 12. Али коликогод да их изнуриваху, тим су се више
множили и још више јачали. И гнушаху се Египћани синова Израиљевих. 13. и
жестоко принуђиваху Египћани синове Израиљеве 14. и загорчаваху им
живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким
другим послом, на који их жестоко принуђаваху. 15. и још заповеди цар
египатски бабицама јеврејским, од којих једној беше име Сепфора, а
другој Фуа, 16. и рече (им): кад порађате Јеврејке, и видите да је
мушко, убијајте га, а кад буде женско, нек остане живо. 17. Убојаше се
бабице Бога, и не учинише како им рече цар египатски, и остављаху мушку
децу у животу. 18. Призва цар египатски бабице и рече им: зашто учинисте
тако, зашто остављате мушку децу у животу? 19. Рекоше бабице фараону:
нису жене јеврејске као жене египатске: порађају се пре него што к њима
уђу бабице; и порађаху. 20. Добро твораше Бог бабицама, и народ се
намножи и укрепи веома.
Јов. 1 : 1-12
Беше човек у земљи Узу по имену Јов; и
тај човек беше истинољубив, непорочан, праведан, Богопоштовалац, и
уклањаше се ода сваког зла. 2. И роди му се седам синова и три кћери. 3.
И имаше стоке седам хиљада оваца и три хиљада камила и пет стотина
јармова волова и пет стотина магарица, и чељади веома много; и беше тај
човек највећи од свих људи на истоку. 4. И синови његови састајаху се и
даваху гозбе код куће, сваки свог дана, и слаху те позиваху три сестре
своје да једу и пију с њима. 5. И кад би се обредили гозбом, пошиљаше
Јов и освећиваше их, и устајући рано приношаше жртве паљенице према
броју свих њих; јер говораше Јов: Може бити да су се огрешили синови
моји и похулили на Бога у срцу свом. Тако чињаше Јов сваки пут.
6. А један дан дођоше синови Божји да
стану пред Господом, а међу њих дође и Сотона. 7. И Господ рече Сотони:
Од куда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: Проходих земљу и
обилазих. 8. И рече Господ Сотони: Јеси ли видео слугу мог Јова? Нема
онаквог човека на земљи, истинољубива, непорочна, праведна,
Богопоштоваоца, и уклањајућег се ода сваког зла. 9. А Сотона одговори
Господу и рече: Еда ли се узалуд Јов боји Бога? 10. Ниси ли га Ти
оградио и кућу његову и све што има свуда унаоколо? Дело руку његових
благословио си, и стока се његова умножила на земљи. 11. Али пружи руку
своју и дотакни се свега што има - хоће ли Те благословити? 12. А Господ
рече Сотони: Ево, све што има нека је у твојој руци; само на њега не
дижи руке своје. И отиде Сотона од Господа.
Лит.
Мт., 98 зач. (XXIV : 3-35)
У вријеме оно, сјеђаше Исус на гори Маслинској, приступише му ученици насамо говорећи: Кажи нам кад ће то бити и какав је знак твога доласка и свршетка вијека? 4. И одговарајући Исус рече им: Чувајте се да вас ко не превари. 5. Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити. 6. Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба све то да се збуде. Али још није крај. 7. Јер ће устати народ на народ и царство на царство и биће глади и помора и земљотреса по свијету. 8. А то је све почетак страдања. 9. Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће вас народи омрзнути због имена мога. 10. И тада ће се многи саблазнити, и издаће један другога и омрзнуће један другога. 11. И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе. 12. И зато што ће се умножити безакоње, охладњеће љубав многих. 13. Али ко претрпи до краја, тај ће се спасти. 14. И проповиједаће се ово јеванђеље о Царству по свему свијету за свједочанство свим народима. И тада ће доћи крај. 15. Када, дакле, угледате гнусобу опустошења, о којој говори пророк Данило, гдје стоји на мјесту светоме - ко чита да разумије - 16. Тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе; 17. И који буде на крову да не силази да узме што му је у кући; 18. И који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљине своје. 19. А тешко трудницама и дојиљама у те дане. 20. Него се молите Богу да не буде бјежање ваше у зиму ни у суботу. 21. Јер ће тада бити невоља велика каква није била од постанка свијета до сада, нити ће бити. 22. И ако се не би скратили дани они, нико не би остао; али изабраних ради скратиће се дани они. 23. Тада ако вам ко рече: Ево, овдје је Христос или ондје, не вјерујте. 24. Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране. 25. Ето вам казах унапријед. 26. Ако вам, дакле, кажу: Ево га у пустињи, не излазите. Ево га у собама, не вјерујте. 27. Јер као што муња излази од истока и сине до запада, тако ће бити и долазак Сина Човјечијега. 28. Јер гдје је труп, ондје ће се и орлови окупити. 29. И одмах ће се по невољи тих дана сунце помрачити, и мјесец своју свјетлост изгубити, и звијезде с неба пасти, и силе небеске покренути се. 30. И тада ће се показати знак Сина Човјечијега на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће Сина Човјечијега гдје долази на облацима небеским са силом и славом великом. 31. И послаће анђеле своје с великим гласом трубним; и сабраће изабране своје од четири вјетра, од краја до краја небеса. 32. А од смокве научите поуку: Када се гране њене већ подмладе и олистају, знате да је близу љето. 33. Тако и ви кад видите све ово, знајте да је близу пред вратима. 34. Заиста вам кажем: Овај нараштај неће проћи док се све ово не збуде. 35. Небо и земља ће проћи, али ријечи моје неће проћи.
Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години.
четвртак, 18. април 2019.
понедељак, 15. април 2019.
недеља, 14. април 2019.
субота, 13. април 2019.
петак, 12. април 2019.
четвртак, 11. април 2019.
понедељак, 8. април 2019.
недеља, 7. април 2019.
субота, 6. април 2019.
уторак, 2. април 2019.
Vasilija Martinovic Maca 1987 - Volim te vise od nje - MP3 Ceo Album Lp
Vasilija Martinovic Maca 1987 - Volim te vise od nje - MP3 Ceo Album Lp Ploca.Online Downolad.Muzicki Biseri Put kroz vremeplov
Pesme
1 - Da su meni ruke tvoje
2.- Htela sam malo srece
3 - Ko ce sutra da me tesi
4.- Koja te ljubi sada
5 - Nocas te ljubim poslednji put
6.- Volim te vise od nje
7. Zar od mene trazis bolju
8.- Zavodis me
Omot
Vasilija Martinovic Maca 1987 - Volim te vise od nje -Ceo Album Lp Ploca.Online
Vasilija Martinovic Maca 1987 - Volim te vise od nje -Ceo Album Lp Ploca. Downolad Link
https://uptobox.com/sy82y0c9p64m
Vasilija Martinovic Maca Muzicki biser Srpske narodne muzike .Pevacica o kojoj se danas nista nezna.Snimila je dve ploce ukupno.Prvu 1982 godine.Drugu 1987 - Volim te vise od nje.
Posle cega se povlaci sa muzicke scene.
Gubi joj se svaki trag.Po kvalitetu zvuka i pesama moze se reci da su njene pesme kvalitetne neke pesme su ostale do dan danas.Pesme na ovoj ploci odsvirao je orkestar cuvenog Ljube Keselja.
Uzivajte u divnom zvuku vredi poslusati.
Да ли муслимани верују у два „бога“?
Да ли муслимани верују у два „бога“?
(Овај текст је покушај да сазнамо да ли у исламу има контрадиктности, на основу досадашњих претпоставки неких теолога немуслимана.)
Ислам је настао у VII веку, у Арабијској пустињи, када се пророку Мухамеду, 610. године, према исламском веровању, јавио анђео Џибрил (Гаврило) и објавио му да је пророк. Од тада он редовно прима поруку „Нема Бога осим Алаха, а Мухамед је Божији посланик“. Мухамедови следбеници записивали су оно што им он преноси на кожама животиња и камењу, а те текстове прикупио је калиф Осман ибн Афан (644-656) и они чине Куран.
Према неким веровањима, пред лицем Алаха вечно стоји зелени трон на коме се, у зеленој марокенској кожи, налази предивни Куран, такозвана Главна књига која се помиње у Курану. И арханђел Џибрил је копирао одређену суру из Курана и дао Мухамеду да научи напамет.
На тај начин је Куран пренесен на земљу. Како су муслимани сазнали шта је написано на зеленом трону? Испоставља се да је на зеленом трону као главни украс написано: „Мухамед“. Међутим, то припада области, да тако кажемо, незваничног вероучења.
Ипак, догмат о савечности Курана Алаху заиста постоји и за нас представља сведочанство одбацивања вере у јединство Божије од стране муслимана, а које тако ватрено штите муслимани. Испоставља се да постоје два вечна објекта: Бог и књига Курана.
Иако муслимани тврде да је Куран књига дата им од Бога, у њој постоји цели низ контрадикторности и нелогичности, а ми смо издвојили само неке од њих.
Контрадикторности у Курану
2:29 Он је за вас све што постоји на Земљи створио, затим је Своју вољу према небу усмјерио и као седам небеса га уредио; Он све зна.
Контрадикторност: 79:27, 79:30 А шта је теже: вас или небо створити? Он га је саздао; Послије тога је Земљу поравнао (да ли је прво створено Небо или Земља)
2:62 Оне који су вјеровали, па и оне који су били јевреји, кршћани и сабијци – оне који су у Аллаха и у онај свијет вјеровали и добра дјела чинили – доиста чека награда од Господара њихова; ничега се они неће бојати и ни за чим неће туговати!
Контрадикторност: 4:150, 4:151 Они који у Аллаха и посланике Његове не вјерују и желе да између Аллаха и посланика Његових у вјеровању направе разлику, и говоре: „У неке вјерујемо, а у неке не вјерујемо“, и желе да између тога некакав став заузму – они су збиља прави невјерници; а Ми смо невјерницима припремили срамну патњу.
2:79 А тешко онима који својим рукама пишу Књигу, а затим говоре: „Ево, ово је од Аллаха“ – да би за то корист незнатну извукли. И тешко њима због онога што руке њихове пишу и тешко њима што на тај начин зарађују!
Контрадикторност: 6:79, 6:115 А посланици су и прије тебе лажним сматрани, па су трпјели што су их у лаж угонили и мучили све док им не би дошла помоћ Наша – а нико не може Аллахове ријечи измијенити – и до тебе су допрле о посланицима неке вијести. Ријечи Господара твога су врхунац истине и правде; Његове ријечи нико не може промијенити и Он све чује и све зна.
2:107 Зар ти не знаш да је само Аллахова власт и на небесима и на Земљи и да ви осим Аллаха ни заштитника, ни помагача немате?
Контрадикторност: 41:31, 41:32 Ми смо заштитници ваши у животу на овоме свијету, а и на ономе; у њему ћете имати све оно што душе ваше зажеле, и што год затражите – имаћете, 5:55 Ваши заштитници су само Аллах и Посланик Његов и вјерници који понизно молитву обављају и зекат дају.
2:159 Или за онога који је пролазећи поред једног до темеља порушеног града, повикао: „Како ће Аллах оживити ове што су помрли?“ И Аллах учини те он умре и тако остаде стотину година, а онда га оживи и запита: „Колико си остао?“ – „Дан или дио дана“ – одговори. „Не“ – рече Он – „остао си стотину година. Погледај јело своје и пиће своје – није се покварило; а погледај и магарца свога – да те учиним доказом људима – а погледај и кости – види како их састављамо, а онда их месом облажемо.“ И кад њему би јасно, он повика: „Ја знам да Аллах све може!“
Контрадикторност: 42:51 Ниједном човјеку није дато да му се Аллах обраћа осим на једном од три начина: надахнућем, или иза застора, или да пошаље изасланика који, Његовом вољом, објављује оно што Он жели. – Он је, заиста, Узвишен и Мудар!
3:20 Ако се они буду препирали с тобом, реци: „Ја се само Аллаху покоравам, а и они који ме слиједе.“ И реци онима којима је дата Књига и неукима: „Примите ислам!“ Ако приме ислам, онда су на Правоме путу. А ако одбију, твоје је једино да позиваш. – А Аллах добро види робове Своје.
Контрадикторност: 8:38, 8:39 Реци онима који не вјерују: ако се окане, биће им опроштено оно што је прије било; а ако се не окане – па, зна се шта је с древним народима било. И борите се против њих док многобоштво не ишчезне и док само Аллахова вјера не остане. Ако се они окане – па, Аллах добро види шта они раде.
3:125 Ако будете издржљиви и послушни, и ако вас они нападну одмах, Господар ваш ће вам послати у помоћ пет хиљада мелека, све обиљежених.“
Контрадикторност: 8:9 И када сте од Господара свога помоћ затражили, Он вам се одазвао: „Послаћу вам у помоћ хиљаду мелека који ће једни за другим долазити.“
60:13 О вјерници, не пријатељујте с људима који су против себе Аллахову срџбу изазвали; они су изгубили наду да ће било какву награду на овоме свијету имати, исто као што су изгубили наду невјерници да ће се њихови умрли живи вратити.
Контрадикторност: 5:82 Ти ћеш, сигурно, наћи да су вјерницима најљући непријатељи јевреји и многобошци; и свакако ћеш наћи да су вјерницима најближи пријатељи они који говоре: „Ми смо кршћани“, зато што међу њима има свећеника и монаха и што се они не охоле.
Казна за прељубу је бичевање 100 пута за оба пола у Сури 24:2, док је у Сури 4:15-16, казна доживотна робија жене, а никаква казна за мушкарца!
Сура 2:256 тврди супротно него Сура 8:38-39, која наређује муслиманима да се боре док све остале вере осим ислама не буду уништене. Слично, Сура 45:14 говори муслиманима да опросте неверницима док Сура 9:29 наређује да се против њих боре.
Сура 3.3. Он теби објављује Књигу, праву истину, која претходне потврђује, а Теврат и Инџил објавио је! (Ако је Алах објавио Теврат – Тору и Инџил – Еванђеље, зашто се онда поједини одломци кривотворе накнадно и тиме фалсификује Божија Реч?)
18.27 Казују из Књиге Господара свога оно што ти се објављује, нико не може изменити речи Његове, па ни ти; осим код Њега, нећеш наћи уточишта никаква. Контрадикторност: 2.106 Ми ниједан пропис не променимо, нити га у заборав потиснемо, а да бољи од њега или сличан њему не донесемо. Зар ти не знаш да Аллах све може?
У сури 21:30 каже се да Бог ствара све живо од воде… а у сури Хаџ 22:5 се каже да је човек створен од земље.
Постављају се и следећа питања:
1. Колико башти има у Рају- једна, као што се тврди у сурама 39:73, 41:30, 57:21, 79:41, или много- 18:31, 22:23, 35:33, 78:32?
2. Колико група људи ће бити на Последњем Суду- три, као што каже сура 56:7, или две, како видимо у сурама 90:18-19, 99:6-8 итд?
3. Ко узима људске душе- Анђео Смрти (32:11), Анђели у множини (47:27), или је „Алах тај који узима душе умрлих“ (39:42)?
4. Од чега је створен човек- од угрушка крви (96:1-2), воде (21:30, 24:45, 25:54), прашине (15:26), из ничега (19:67), земље (11:61), мешањем течности (16:4, 75:37)?
5. Како ћемо добити списак грехова на Судњем Дану- биће на леђима (84:10) или на левој руци (69:25)?
6. Шта се десило са Нојевим синовима- Ноје и његова породица су спасени од потопа (21:76) или су се његови синови удавили (11:42-43)?
7. Да ли ће хришћани у Рај или у пакао – у рај (5:69), у пакао (5:72)?
8. Да ли се фараон спасао или удавио приликом гоњења Јевреја- спасао се (10:93), удавио (28:40, 17:103, 43:55)?
9. Да ли је вино добро или лоше- „то је нечисто дјело шејтаново“ (5:90, такође и 2:219) а са друге стране у „Рају постоје реке вина“ (47:15, такође и 8:22,25)? Откуд у Рају „нечисто дело шејтаново“?
10. Ко је први муслиман- Мухамед (16:14) или Мојсије („Ја сам први који верује“ 7:143)?
11. Ко је заштитник људи- верници, људи и жене су заштитници једни других (9:71) или анђели (41:31)?
12. Од кога је зло- од шејтана (38:41), нас самих (4:79) или од Алаха (4.78)?
13. За шта су створени џинови и људи- само да служе Богу (51:56) или су многи од њих створени за пакао (7:179)?
14. Може ли Бог да има сина- може (39:4) или не може (6:101)?
Такође се тврди да је Куран написан чисто арапским писмом (16:103), али он обилује многим речима које нису из арапског језика.
Контрадикторности
се испољавају и на двојни морал који је често присутан у исламу. У
суштини, и тамо као код римокатолика „циљ оправдава средство“. Ради
јачања ислама је могуће да се почине нечувени злочини. Управо,
исламистичка армија, која ратује против режима у Сирији, чини нечувене
злочине према свом народу у име ислама. Сама коалиција са јеврејским
Израелом и глобалистичким САД говори о томе да су исламисти спремни на
непринципијалне коалиције ради својих верских циљева. Видео који можете
погледати истог догађаја није за осетљиве на насиље.
„Господ је рекао да ако човек не поверује у Јединородног Сина Божијег, „неће видјети живота, него гњев Божији остаје на њему“ (Јн. 3:36). Притом не треба мислити да је немогуће да поверују. И у Светом Писму постоји пророштво које наводи на то да ће муслимани једном прићи Богу. У 71. псалму, у 10. стиху речено је да ће Христу дарове принети цареви Арабије и Саве: „цареви Арапски и Савски даре ће донети„. А то је географски сам центар исламског света. Зато у нади на то спасење треба да се молимо за њихово обраћење“ (Свештеномученик Данил Сисојев).
У самој Сирији коју ове 2013. тресе ужасан рат је један број муслимана прешао у Православље, видећи чудесна исцељења која се дешавају пред иконом Пресвете Богородице „Саиднаја“.
Погледајте такође: ОДГОВОР МУСЛИМАНКИ НА ПИТАЊЕ О ХРИСТУ
понедељак, 1. април 2019.
Magaza-Diskografije: Jana Todorovic (1992-2016) - Diskografija
Magaza-Diskografije: Jana Todorovic (1992-2016) - Diskografija: Jana Todorovic (1992-2016) - Diskografija
Молитва светом великомученику и исцелитељу ПАНТЕЛЕЈМОНУ
Молитва светом великомученику и исцелитељу ПАНТЕЛЕЈМОНУ
MANASTIR DRAGOVIĆ
MANASTIR DRAGOVIĆ
Uz manastire Krku i Krupu manastir Dragović je kroz dugi niz vjekova bio duhovni oslonac srpskom pravoslavnom narodu u Dalmaciji. Podignut je krajem 14. vijeka, nekoliko godina poslije Kosovske bitke, 1395. Smješten uz rijeku Cetinu, nedaleko Vrlike, u lijepom predjelu, u više je navrata doživljavao ružna i teška vremena. Sa prvobitnog mjesta premještan je još dva puta. Uz to,upoznao je nekoliko teških najezda inorodnih i inovjernih, nakon čega je za izvjesno vrijeme zapušćivao. Godine 1480. turska navala ga je opustošila i razagnala monahe kojekuda. Nakon toga stajao je pust dvadeset godina, a onda je obnovljen. Nešto više od sto godina kasnije, 1590., njegovi monasi gonjeni gladnom godinom, obreli su se u manastiru Grabovcu, u današnjoj Mađarskoj, koji su 35 godina ranije osnovala njihova manastirska sabraća, gonjena takođe teškim prilikama u zlim vremenima. Iza toga bio je pust sedamdeset godina, a onda ga je 1694. obnovio episkop Nikodim Busović. Četiri godine kasnije manastir je stigla nova bijeda; pred turskom najezdom monasi su napustili manastir. Mletačka vlada ih je prihvatila i osugurala im smještaj u selu Bribiru i tu im dala zemljište za novi manastir i oko 50 jutara zemlje kod Kistanja.
Poslije Karlovačkog mira 1699. godine Cetinska krajina je potpala pod mletačku vlast pa su se dragovićki monasi vratili u svoj manastir, a njihovu crkvicu su poslije upokojenja episkopa Nikodima, dakle onu kod Bribira, prisvojili rimokatolici.
Nestabilno tlo, na kojem je bio sagrađen manastir, i velika vlaga na tom mjestu ponukali su manastirsku bratiju da izmjeste manastir na bolje mjesto. Po dozvoli mletačke vlade godine 1777. jeromonah Vikentije Stoisavljević je to i započeo. Novi manastir je osnovan na mjestu zvanom Vinogradi. Njega je kasnije dovršio iguman Jerotej Kovačević. Osvećenje manastira i nove crkve bilo je 20. avgusta 1867. g.
Međutim, samo nešto manje od sto godina kasnije, obistinile su se riječi manastirskog ljetopisaca koji je zapisao: "Od svih manastira Dragović je sreće najhudije". Pedesetih godina 20. vijeka zbog izgradnje hidroelektrane na Cetini manastir je ponovo izmješten, a više hiljada srpskog pravoslavnog naroda iz plodne cetinske doline raseljeno je, mahom u Srbiju.
Zlu sudbinu koju je ljetopisac uočio manastir Dragović je doživio i 1995, godine i podjelio je sa srpskim pravoslavnim narodom iz Dalmacije. Ponovo je opustošen. Mada je imao izrazitu nenaklonjenost istorijske sudbine, Dragović je do 1995. godine čuvao u svojoj biblioteci i riznici velike dragocjenosti. Tu se mogao vidjeti oktoih iz 14. vijeka, minej za mjesec maj iz 1531. godine, pisan u Studenici, jedna knjiga štampana u Ostrogu 1594., krmčija štampana u Moskvi 1653. itd. Radoznalci će se obradovati i kratkim zapisima Dositeja Obradovića, koji je na svojim putovanjima svraćao i u manastir Dragović. Isto je činio kasnije i njegov sabrat po peru veliki srpski pjesnik Laza Kostić, kao i njegov prijatelj srpski pisac Simo Matavulj.
U manastirskoj riznici čuvao se antimins patrijarha Arsenija Čarnojevića iz 1692. i dva jerusalimskog patrijarha Dositeja od 1701. godine. Tu se čuvao, među ostalim, i ručni krst igumana Vasilija iz Kosjereva od 1739. godine.
Brojni su zaslužnici za obnovu i napredak manastira Dragovića. Da pomenemo samo neke: to su Vikentije Stoisavljević, Stefan, Jerotej Kovačević, Leontije Milković, Georgije Adamović, Stefan Dubajić, Ilarion Torbica, Sevastijan Jović itd. Za obnovu i napredak manastira osobito su zaslužni episkopi Nikodim Busović, Stefan Ljubibratić, Danilo Pantelić, a u najnovije doba, u ovom vremenu episkop Dalmatinski G.G. Fotije. Njegovim nastojanjem manastir se obnavlja i izvjesno je da da će on dobiti stari sjaj i umnoženo bratstvo, koje će kao i njihovi prethodnici služiti Bogu i narodu.
Uz manastire Krku i Krupu manastir Dragović je kroz dugi niz vjekova bio duhovni oslonac srpskom pravoslavnom narodu u Dalmaciji. Podignut je krajem 14. vijeka, nekoliko godina poslije Kosovske bitke, 1395. Smješten uz rijeku Cetinu, nedaleko Vrlike, u lijepom predjelu, u više je navrata doživljavao ružna i teška vremena. Sa prvobitnog mjesta premještan je još dva puta. Uz to,upoznao je nekoliko teških najezda inorodnih i inovjernih, nakon čega je za izvjesno vrijeme zapušćivao. Godine 1480. turska navala ga je opustošila i razagnala monahe kojekuda. Nakon toga stajao je pust dvadeset godina, a onda je obnovljen. Nešto više od sto godina kasnije, 1590., njegovi monasi gonjeni gladnom godinom, obreli su se u manastiru Grabovcu, u današnjoj Mađarskoj, koji su 35 godina ranije osnovala njihova manastirska sabraća, gonjena takođe teškim prilikama u zlim vremenima. Iza toga bio je pust sedamdeset godina, a onda ga je 1694. obnovio episkop Nikodim Busović. Četiri godine kasnije manastir je stigla nova bijeda; pred turskom najezdom monasi su napustili manastir. Mletačka vlada ih je prihvatila i osugurala im smještaj u selu Bribiru i tu im dala zemljište za novi manastir i oko 50 jutara zemlje kod Kistanja.
Poslije Karlovačkog mira 1699. godine Cetinska krajina je potpala pod mletačku vlast pa su se dragovićki monasi vratili u svoj manastir, a njihovu crkvicu su poslije upokojenja episkopa Nikodima, dakle onu kod Bribira, prisvojili rimokatolici.
Nestabilno tlo, na kojem je bio sagrađen manastir, i velika vlaga na tom mjestu ponukali su manastirsku bratiju da izmjeste manastir na bolje mjesto. Po dozvoli mletačke vlade godine 1777. jeromonah Vikentije Stoisavljević je to i započeo. Novi manastir je osnovan na mjestu zvanom Vinogradi. Njega je kasnije dovršio iguman Jerotej Kovačević. Osvećenje manastira i nove crkve bilo je 20. avgusta 1867. g.
Međutim, samo nešto manje od sto godina kasnije, obistinile su se riječi manastirskog ljetopisaca koji je zapisao: "Od svih manastira Dragović je sreće najhudije". Pedesetih godina 20. vijeka zbog izgradnje hidroelektrane na Cetini manastir je ponovo izmješten, a više hiljada srpskog pravoslavnog naroda iz plodne cetinske doline raseljeno je, mahom u Srbiju.
Zlu sudbinu koju je ljetopisac uočio manastir Dragović je doživio i 1995, godine i podjelio je sa srpskim pravoslavnim narodom iz Dalmacije. Ponovo je opustošen. Mada je imao izrazitu nenaklonjenost istorijske sudbine, Dragović je do 1995. godine čuvao u svojoj biblioteci i riznici velike dragocjenosti. Tu se mogao vidjeti oktoih iz 14. vijeka, minej za mjesec maj iz 1531. godine, pisan u Studenici, jedna knjiga štampana u Ostrogu 1594., krmčija štampana u Moskvi 1653. itd. Radoznalci će se obradovati i kratkim zapisima Dositeja Obradovića, koji je na svojim putovanjima svraćao i u manastir Dragović. Isto je činio kasnije i njegov sabrat po peru veliki srpski pjesnik Laza Kostić, kao i njegov prijatelj srpski pisac Simo Matavulj.
U manastirskoj riznici čuvao se antimins patrijarha Arsenija Čarnojevića iz 1692. i dva jerusalimskog patrijarha Dositeja od 1701. godine. Tu se čuvao, među ostalim, i ručni krst igumana Vasilija iz Kosjereva od 1739. godine.
Brojni su zaslužnici za obnovu i napredak manastira Dragovića. Da pomenemo samo neke: to su Vikentije Stoisavljević, Stefan, Jerotej Kovačević, Leontije Milković, Georgije Adamović, Stefan Dubajić, Ilarion Torbica, Sevastijan Jović itd. Za obnovu i napredak manastira osobito su zaslužni episkopi Nikodim Busović, Stefan Ljubibratić, Danilo Pantelić, a u najnovije doba, u ovom vremenu episkop Dalmatinski G.G. Fotije. Njegovim nastojanjem manastir se obnavlja i izvjesno je da da će on dobiti stari sjaj i umnoženo bratstvo, koje će kao i njihovi prethodnici služiti Bogu i narodu.
Пријавите се на:
Постови (Atom)