КОСОВСКИ ЗАВЕТ И ПРЕДАЊЕ У ЛИЧКОЈ КАПИ
Личка
капа је типична српска капа која носи симболику и дух Косовског завета и
Видовданског предања. То се види по њеним деловима и њиховим односима.
Основа капе је кружна. Увек је црне боје. Асоцира на тугу и жалост
због пораза Срба на Косову на Видовдан 1389. гoдине и пада српског царства. Ова
боја уједно показује пијетет и дивљење, славу и поштовање косовским јунацима.
Гoрњи темени део капе је од црвене чоје. Симблише њихову крв проливену за
одбрану части и слободе, народа, вере, отаџбине и државе, од турског освајача,
пљачкаша и насилника.
Са задње стране капе налази се девет дугих кићанки од црне
свиле. Оне пак имају двоструку симболику. С једне стране, симболизују девет
браће Југовића, а с друге сликовито симболизуују пут који је део нашег народа
прешао од Косова до Лике измичући се турском ропству, пљачки и терору. Што је
овај пут миграције пред турским насиљем од Косова и старе Србије као матице
тадашње српске царевине до био дужи, то су и ове кићанке биле дуже. Тако на
пример, кићанке капе народне ношње Срба са Купреса или Гламоча су нешто краће у
односу на ове са личких капа јер је и њихов пут насилних миграција од Старе
Србије и Косова до наведених простора краћи.
Кићанке које представљају девет Југовића, са основом капе
која додатно симболише и њихове родитеље Старог Југ Богдана и Мајку Југовића
јер из њих (од њих) настају, уједно представљају славну српску породицу
Југовића. Ова симболика се може повезати за предачким јуначким видовданским
култом.
Поред тога, кроз симболику, родољубље и дух ове породице
указује се на лепоту и етику традиционалног породичног поштовања родитеља,
њиховог патриотског васпитања деце, и неприкосновену породичну слогу у свим, па
и у најтежим околностима рата и пожртвовања. Девет кићанки подсећале су наше
породице на потребу већег броја деце, па уколико родитељи имају деветоро и више
деце, то је била основа обавезе да се држава одужи кумством деветом детету и
помогне оваквим породицама. Наравно да се овом симболиком указивало да су
бројна деца богатство, снага, живот и нада породице, рода, народа и државе у
целини.
Гледана одозго, капа је кружног облика, попут гумна. А гумно
је (поред огњишта које је по предачком веровању било прво), од давнина
представљало друго култно место породице, рода или племена. Гумно је место
плодности. На њему се врло жито и одвајало зрно од кукоља, односно у моралном
смислу добро од зла. Ту се судило и пресуђивало, договарало и кретало у сваки
озбољан посао, односно рат, и на њега се с вером и надом увек враћало. На гумну
се играло коло и певало, гуслар слушао и Косовски завет као предање преносио с
колена на колено.
На црвеној чојаној теменој површини на личким капама
богатијих и утицајнијих људи било је златном срмом извезено „Мудро слово“. Оно
својом затвореном кривом а правилно и симетрично обликованом и вођеном линијом
веза, представља стилизован облик Крста Светога Саве.
Имајући у виду да је у аустро-угарској монархији било
забрањено истицање наших (православних) верских знамења и симбола попут крста
са четири „С“, онда је таква симболика обликована на посебан начин у виду
„мудрог слова“. Оно се у упрошћеној варијанти приказивало у везу на народној
ношњи (на пример на десној надколеници), у дуборезу појединих предмета као што
је преслица. Како је за његово исцртавање било потребно вештине за сложеност и
осећаја за симетрију, оно се нарочито код деце подстицало у игри „вештог
цртања“ у песку, односно земљи или некој мекој подлози као што је брашно или
тесто за хлеб.
Мудро слово је дакле, слово, што у изворном појму значи
говор, односно поруку, завет и свету обавезу српског народа да очува саборност
и одржава своју православну веру у духу вековног слогана борбе „За Крст Часни и
Слободу Златну“.
Како личку капу прави и везе жена, односно мајка, то се њен
рад прелама у симболици ове капе оним што Мајка Југовића по женској части
представља у Српству. Она је сав свој живот посветила светој служби највише
лепоте женске части. Народни песник је у њој на најдостојанственији начин
приказао сву моралну лепоту и част српске мајке; оних мајки које су биле
достојне дивљења, трпљења и велике енергије потребне кроз тешке векове да би
рађале, одгајале и васпитавале херојске нараштаје за национална дела. Из свега
наведеног веома јасно и уверљиво се може видети да од овог дела широког спектра
српске народне ношње из свих српских земаља немамо део који има већу симболику,
поруку, наук и национални завет Косовског феномена као што га има личка капа.
Стара, односно предачка уверења и схватања у Срба су
подразумевала да је капа једна врста амајлије, те да као таква штити онога ко
је носи. Раније се свака капа, па и личка ретко скидала са главе, а када се
скидала онда се тим гестом исказивало некоме или нечему посебно поштовање.
Значајно је истаћи и народна веровања да капа може имати натприродну снагу, па
ако се капа одузме некоме, онда је тај као обезоружан, и вишом силом незаштићен
човек.
Личку капу је вредно упоредити са црногорском капом, потом
шајкачом, па и шубаром вучетином. Свака на свој начин има и носи веома
карактеристичну па и мистичну нашу народну слободарску симболику и дух. Уз
остале делове наше народне ношње, личка капа уз друге наведене, заслужује(у)
љубав, разумевање и поштовање.
zuknikolatesla.org
12.09 (пре 3 сата)
