Понедељак Страстне седмице
Јутр. https://www.voanerges.rs/index.php/sv-dn-vn-ci-nj/sv-pis/6214-ponedeljakstrasnesedmice
Мт., 84 зач. (XXI : 18-43)
У вријеме оно, Исус, враћајући се у град, огладње; 19. И угледавши смокву једну крај пута дође њој, и не нађе на њој ништа осим лишћа, и рече јој: Да никад више не буде од тебе рода до вијека! И одмах усахну смоква.
Мт., 84 зач. (XXI : 18-43)
У вријеме оно, Исус, враћајући се у град, огладње; 19. И угледавши смокву једну крај пута дође њој, и не нађе на њој ништа осим лишћа, и рече јој: Да никад више не буде од тебе рода до вијека! И одмах усахну смоква.
20. И
видјевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква! 21. А
Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: Ако имате вјеру и не
посумњате, учинићете не само оно што се зби са смоквом, него и гори овој
ако речете: дигни се и баци се у море, догодиће се. 22. И све што
узиштете у молитви вјерујући, добићете. 23. И кад уђе у храм и стаде
учити, приступише му првосвештеници и старјешине народне говорећи:
Каквом влашћу то чиниш? И ко ти даде ту власт? 24. А Исус одговарајући
рече им: И ја ћу вас упитати једну ријеч, коју ако ми кажете, и ја ћу
вама рећи каквом влашћу ово чиним. 25. Крштење Јованово откуда бијаше? С
неба, или од људи? А они размишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: с
неба, рећи ће нам: Зашто му, дакле, не вјеровасте? 26. Ако ли речемо: од
људи, бојимо се народа; јер сви Јована држе за пророка. 27. И
одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и он њима: Ни ја вама нећу
казати каквом влашћу ово чиним. 28. А шта вам се чини? Човјек неки имаше
два сина, и дошавши првоме рече: Синко, иди данас ради у винограду
моме. 29. А он одговарајући рече: Нећу! И послије се раскаја и отиде.
30. И приступивши другоме рече тако исто. А он одговарајући рече: Хоћу,
господару!И не отиде. 31. Који је од ове двојице извршио вољу очеву?
Рекоше му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и
блуднице прије вас ући у Царство Божије. 32. Јер вам дође Јован путем
праведним, и не вјеровасте му; а цариници и блуднице повјероваше му; а
ви видјевши то, не раскајасте се затим да му вјерујете. 33. Другу причу
чујте: Бијаше човјек домаћин који посади виноград и огради га плотом, и
ископа у њему пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, и отиде.
34. А када се приближи вријеме бербе, посла слуге своје виноградарима
да приме плодове његове. 35. И виноградари, похватавши слуге његове,
једнога избише, а једнога убише, а једнога камењем засуше. 36. Опет
посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто. 37. А најзад
посла им сина својега говорећи: Постидјеће се сина мојега. 38. А
виноградари видјевши сина, рекоше међу собом: Ово је насљедник; ходите
да га убијемо, и да присвојимо насљедство његово. 39. И ухватише га, па
изведоше напоље из винограда, и убише. 40. Када, дакле, дође господар
винограда шта ће учинити виноградарима оним? 41. Рекоше му: Злочинце ће
злом смрћу погубити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му
давати плодове у своје вријеме. 42. Рече им Исус: Зар нисте никада
читали у Писму: Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла;
то би од Господа и дивно је у очима нашим. 43. Зато вам кажем да ће се
од вас узети Царство Божије, и даће се народу који доноси плодове
његове.
на 6-м часу:
Јез. 1 : 1-20
Године тридесете, месеца четвртог, петог
дана, кад бејах међу робљем на реци Хевару, отворише се небеса, и видех
виђења Божја. 2. Петог дана тог месеца, пете године заробљеништва цара
Јоахина, 3. Би реч Господња Језекиљу сину Вузијевом, свештенику, у земљи
халдејској на реци Хевару, и би нада мном рука Господња. 4. И видех, и
гле, силан ветар долажаше са севера, и облак велики у њему, и светлост
око њега, и огањ блистајући; 5. и усред њега као вид бљеска усред огња, и
светлост у њему; и у средини као четири животиње. И овакав беше вид
њихов: облик имаху као људски: 6. И у сваке беху четири лица, и четири
крила у сваке; 7. И ноге им беху праве, и стопала им беху перната; и
севаху као углађена бронза, и крила им беху лагана. 8. И руке им беху
човечје под крилима на четири им стране, 9. и лица им беху на четири
стране, састављена једно с другим; и не окретаху им се лица када иђаху,
него свако иђаше у свом правцу. 10. И подобије лица их беше: лице
човечје и лице лавово сдесна од четири, лице волујско слева од четири и
лице орлово од четири. 11. (И лица им) и крила прострета изнад четири; у
сваке се два крила састављаху једно с другим, а два покриваху им тело. И
свако према лицу својем иђаше; 12. куда дух иђаше иђаху, и не окретаху
се идући. 13. и посред животних појава попут огња горућег, као појава
светиљки кружећих међу животињама, и светлост огња, и из огња излажаше
као муња 14. И животиње трчаху и враћаху се као муња. 15. И видех - по
један точак беше на земљи за сваку животињу према четири лица њихова.
16. Обличјем и направом беху точкови као боје хрисолитове, и сва четири
беху једнака, и обличјем и направом беху као да је један точак у другом.
17. Кад иђаху, иђаху сва четири сваки на своју страну, и идући не
скретаху. 18. нити се њихова леђа окретаху; и беху висока; и видех -
леђа им беху пуни очију унаоколо у сва четири. 19. И кад иђаху животиње,
иђаху и точкови уз њих; и кад се животиње подизаху од земље, подизаху
се и точкови. 20. Где беше облак, тамо беше и дух спреман да иде; иђаху и
животиње, и подизаху се точкови према њима, јер дух животни беше у
точковима.
На веч.
Изл. 1 : 1-20
Ово су имена синова Израиљевих, ушавших у
Египат заједно са Јаковом, оцем својим, сваки са свим својим домом уђе:
2. Рувим, Симеон, Левиј, Јуда, 3. Исахар, Завулон и Вениамин, 4. Дан и
Нефталим, Гад и Асир: Јосиф већ би у Египту. 5. Беше свих душа,
произашавших од бедара Јаковљевих, седамдесет пет. 6. И Јосиф умре и сва
браћа његова и сав онај нараштај. 7. а синови Израиљеви народише се и
умножише се, и напредоваше и осилише веома, и напуни их се зeмља она. 8.
Уста цар ини у Египту, који не знађаше Јосифа, 9. и рече народу својем:
гле, народ синова Израиљевих је многобројан, и силнији од нас; 10. да
га надмудримо, да се не множе, и кад настане рат да се не прикључе
непријатељима нашим и не ударе на нас, и победивши нас, оду из земље
(наше). 11. И поставише над њима настојнике, да их муче тешким
пословима; подигоше утврђења фараону: Питом и Рамесес [и Он, који се још
зове Илиопољ]. 12. Али коликогод да их изнуриваху, тим су се више
множили и још више јачали. И гнушаху се Египћани синова Израиљевих. 13. и
жестоко принуђиваху Египћани синове Израиљеве 14. и загорчаваху им
живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким
другим послом, на који их жестоко принуђаваху. 15. и још заповеди цар
египатски бабицама јеврејским, од којих једној беше име Сепфора, а
другој Фуа, 16. и рече (им): кад порађате Јеврејке, и видите да је
мушко, убијајте га, а кад буде женско, нек остане живо. 17. Убојаше се
бабице Бога, и не учинише како им рече цар египатски, и остављаху мушку
децу у животу. 18. Призва цар египатски бабице и рече им: зашто учинисте
тако, зашто остављате мушку децу у животу? 19. Рекоше бабице фараону:
нису жене јеврејске као жене египатске: порађају се пре него што к њима
уђу бабице; и порађаху. 20. Добро твораше Бог бабицама, и народ се
намножи и укрепи веома.
Јов. 1 : 1-12
Беше човек у земљи Узу по имену Јов; и
тај човек беше истинољубив, непорочан, праведан, Богопоштовалац, и
уклањаше се ода сваког зла. 2. И роди му се седам синова и три кћери. 3.
И имаше стоке седам хиљада оваца и три хиљада камила и пет стотина
јармова волова и пет стотина магарица, и чељади веома много; и беше тај
човек највећи од свих људи на истоку. 4. И синови његови састајаху се и
даваху гозбе код куће, сваки свог дана, и слаху те позиваху три сестре
своје да једу и пију с њима. 5. И кад би се обредили гозбом, пошиљаше
Јов и освећиваше их, и устајући рано приношаше жртве паљенице према
броју свих њих; јер говораше Јов: Може бити да су се огрешили синови
моји и похулили на Бога у срцу свом. Тако чињаше Јов сваки пут.
6. А један дан дођоше синови Божји да
стану пред Господом, а међу њих дође и Сотона. 7. И Господ рече Сотони:
Од куда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: Проходих земљу и
обилазих. 8. И рече Господ Сотони: Јеси ли видео слугу мог Јова? Нема
онаквог човека на земљи, истинољубива, непорочна, праведна,
Богопоштоваоца, и уклањајућег се ода сваког зла. 9. А Сотона одговори
Господу и рече: Еда ли се узалуд Јов боји Бога? 10. Ниси ли га Ти
оградио и кућу његову и све што има свуда унаоколо? Дело руку његових
благословио си, и стока се његова умножила на земљи. 11. Али пружи руку
своју и дотакни се свега што има - хоће ли Те благословити? 12. А Господ
рече Сотони: Ево, све што има нека је у твојој руци; само на њега не
дижи руке своје. И отиде Сотона од Господа.
Лит.
Мт., 98 зач. (XXIV : 3-35)
У вријеме оно, сјеђаше Исус на гори Маслинској, приступише му ученици насамо говорећи: Кажи нам кад ће то бити и какав је знак твога доласка и свршетка вијека? 4. И одговарајући Исус рече им: Чувајте се да вас ко не превари. 5. Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити. 6. Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба све то да се збуде. Али још није крај. 7. Јер ће устати народ на народ и царство на царство и биће глади и помора и земљотреса по свијету. 8. А то је све почетак страдања. 9. Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће вас народи омрзнути због имена мога. 10. И тада ће се многи саблазнити, и издаће један другога и омрзнуће један другога. 11. И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе. 12. И зато што ће се умножити безакоње, охладњеће љубав многих. 13. Али ко претрпи до краја, тај ће се спасти. 14. И проповиједаће се ово јеванђеље о Царству по свему свијету за свједочанство свим народима. И тада ће доћи крај. 15. Када, дакле, угледате гнусобу опустошења, о којој говори пророк Данило, гдје стоји на мјесту светоме - ко чита да разумије - 16. Тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе; 17. И који буде на крову да не силази да узме што му је у кући; 18. И који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљине своје. 19. А тешко трудницама и дојиљама у те дане. 20. Него се молите Богу да не буде бјежање ваше у зиму ни у суботу. 21. Јер ће тада бити невоља велика каква није била од постанка свијета до сада, нити ће бити. 22. И ако се не би скратили дани они, нико не би остао; али изабраних ради скратиће се дани они. 23. Тада ако вам ко рече: Ево, овдје је Христос или ондје, не вјерујте. 24. Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране. 25. Ето вам казах унапријед. 26. Ако вам, дакле, кажу: Ево га у пустињи, не излазите. Ево га у собама, не вјерујте. 27. Јер као што муња излази од истока и сине до запада, тако ће бити и долазак Сина Човјечијега. 28. Јер гдје је труп, ондје ће се и орлови окупити. 29. И одмах ће се по невољи тих дана сунце помрачити, и мјесец своју свјетлост изгубити, и звијезде с неба пасти, и силе небеске покренути се. 30. И тада ће се показати знак Сина Човјечијега на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће Сина Човјечијега гдје долази на облацима небеским са силом и славом великом. 31. И послаће анђеле своје с великим гласом трубним; и сабраће изабране своје од четири вјетра, од краја до краја небеса. 32. А од смокве научите поуку: Када се гране њене већ подмладе и олистају, знате да је близу љето. 33. Тако и ви кад видите све ово, знајте да је близу пред вратима. 34. Заиста вам кажем: Овај нараштај неће проћи док се све ово не збуде. 35. Небо и земља ће проћи, али ријечи моје неће проћи.
Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години.
Нема коментара:
Постави коментар