КОСОВСКИ ЗАВЕТ И ПРЕДАЊЕ У ЛИЧКОЈ КАПИ

КОСОВСКИ ЗАВЕТ И ПРЕДАЊЕ У ЛИЧКОЈ КАПИ

Личка капа је типична српска капа која носи симболику и дух Косовског завета и Видовданског предања. То се види по њеним деловима и њиховим односима.

Основа капе је кружна. Увек је црне боје. Асоцира на тугу и жалост због пораза Срба на Косову на Видовдан 1389. гoдине и пада српског царства. Ова боја уједно показује пијетет и дивљење, славу и поштовање косовским јунацима. Гoрњи темени део капе је од црвене чоје. Симблише њихову крв проливену за одбрану части и слободе, народа, вере, отаџбине и државе, од турског освајача, пљачкаша и насилника.

Са задње стране капе налази се девет дугих кићанки од црне свиле. Оне пак имају двоструку симболику. С једне стране, симболизују девет браће Југовића, а с друге сликовито симболизуују пут који је део нашег народа прешао од Косова до Лике измичући се турском ропству, пљачки и терору. Што је овај пут миграције пред турским насиљем од Косова и старе Србије као матице тадашње српске царевине до био дужи, то су и ове кићанке биле дуже. Тако на пример, кићанке капе народне ношње Срба са Купреса или Гламоча су нешто краће у односу на ове са личких капа јер је и њихов пут насилних миграција од Старе Србије и Косова до наведених простора краћи.

Кићанке које представљају девет Југовића, са основом капе која додатно симболише и њихове родитеље Старог Југ Богдана и Мајку Југовића јер из њих (од њих) настају, уједно представљају славну српску породицу Југовића. Ова симболика се може повезати за предачким јуначким видовданским култом.

Поред тога, кроз симболику, родољубље и дух ове породице указује се на лепоту и етику традиционалног породичног поштовања родитеља, њиховог патриотског васпитања деце, и неприкосновену породичну слогу у свим, па и у најтежим околностима рата и пожртвовања. Девет кићанки подсећале су наше породице на потребу већег броја деце, па уколико родитељи имају деветоро и више деце, то је била основа обавезе да се држава одужи кумством деветом детету и помогне оваквим породицама. Наравно да се овом симболиком указивало да су бројна деца богатство, снага, живот и нада породице, рода, народа и државе у целини.

Гледана одозго, капа је кружног облика, попут гумна. А гумно је (поред огњишта које је по предачком веровању било прво), од давнина представљало друго култно место породице, рода или племена. Гумно је место плодности. На њему се врло жито и одвајало зрно од кукоља, односно у моралном смислу добро од зла. Ту се судило и пресуђивало, договарало и кретало у сваки озбољан посао, односно рат, и на њега се с вером и надом увек враћало. На гумну се играло коло и певало, гуслар слушао и Косовски завет као предање преносио с колена на колено.

На црвеној чојаној теменој површини на личким капама богатијих и утицајнијих људи било је златном срмом извезено „Мудро слово“. Оно својом затвореном кривом а правилно и симетрично обликованом и вођеном линијом веза, представља стилизован облик Крста Светога Саве.

Имајући у виду да је у аустро-угарској монархији било забрањено истицање наших (православних) верских знамења и симбола попут крста са четири „С“, онда је таква симболика обликована на посебан начин у виду „мудрог слова“. Оно се у упрошћеној варијанти приказивало у везу на народној ношњи (на пример на десној надколеници), у дуборезу појединих предмета као што је преслица. Како је за његово исцртавање било потребно вештине за сложеност и осећаја за симетрију, оно се нарочито код деце подстицало у игри „вештог цртања“ у песку, односно земљи или некој мекој подлози као што је брашно или тесто за хлеб.

Мудро слово је дакле, слово, што у изворном појму значи говор, односно поруку, завет и свету обавезу српског народа да очува саборност и одржава своју православну веру у духу вековног слогана борбе „За Крст Часни и Слободу Златну“.

Како личку капу прави и везе жена, односно мајка, то се њен рад прелама у симболици ове капе оним што Мајка Југовића по женској части представља у Српству. Она је сав свој живот посветила светој служби највише лепоте женске части. Народни песник је у њој на најдостојанственији начин приказао сву моралну лепоту и част српске мајке; оних мајки које су биле достојне дивљења, трпљења и велике енергије потребне кроз тешке векове да би рађале, одгајале и васпитавале херојске нараштаје за национална дела. Из свега наведеног веома јасно и уверљиво се може видети да од овог дела широког спектра српске народне ношње из свих српских земаља немамо део који има већу симболику, поруку, наук и национални завет Косовског феномена као што га има личка капа.

Стара, односно предачка уверења и схватања у Срба су подразумевала да је капа једна врста амајлије, те да као таква штити онога ко је носи. Раније се свака капа, па и личка ретко скидала са главе, а када се скидала онда се тим гестом исказивало некоме или нечему посебно поштовање. Значајно је истаћи и народна веровања да капа може имати натприродну снагу, па ако се капа одузме некоме, онда је тај као обезоружан, и вишом силом незаштићен човек.

Личку капу је вредно упоредити са црногорском капом, потом шајкачом, па и шубаром вучетином. Свака на свој начин има и носи веома карактеристичну па и мистичну нашу народну слободарску симболику и дух. Уз остале делове наше народне ношње, личка капа уз друге наведене, заслужује(у) љубав, разумевање и поштовање.

zuknikolatesla.org