уторак, 2. април 2019.
светогорске стазе: Шумадија богатија за једног Светогорца
светогорске стазе: Шумадија богатија за једног Светогорца: Ћелије код Лајковца
Vasilija Martinovic Maca 1987 - Volim te vise od nje - MP3 Ceo Album Lp
Vasilija Martinovic Maca 1987 - Volim te vise od nje - MP3 Ceo Album Lp Ploca.Online Downolad.Muzicki Biseri Put kroz vremeplov
Pesme
1 - Da su meni ruke tvoje
2.- Htela sam malo srece
3 - Ko ce sutra da me tesi
4.- Koja te ljubi sada
5 - Nocas te ljubim poslednji put
6.- Volim te vise od nje
7. Zar od mene trazis bolju
8.- Zavodis me
Omot
Vasilija Martinovic Maca 1987 - Volim te vise od nje -Ceo Album Lp Ploca.Online
Vasilija Martinovic Maca 1987 - Volim te vise od nje -Ceo Album Lp Ploca. Downolad Link
https://uptobox.com/sy82y0c9p64m
Vasilija Martinovic Maca Muzicki biser Srpske narodne muzike .Pevacica o kojoj se danas nista nezna.Snimila je dve ploce ukupno.Prvu 1982 godine.Drugu 1987 - Volim te vise od nje.
Posle cega se povlaci sa muzicke scene.
Gubi joj se svaki trag.Po kvalitetu zvuka i pesama moze se reci da su njene pesme kvalitetne neke pesme su ostale do dan danas.Pesme na ovoj ploci odsvirao je orkestar cuvenog Ljube Keselja.
Uzivajte u divnom zvuku vredi poslusati.
Да ли муслимани верују у два „бога“?
Да ли муслимани верују у два „бога“?
(Овај текст је покушај да сазнамо да ли у исламу има контрадиктности, на основу досадашњих претпоставки неких теолога немуслимана.)
Ислам је настао у VII веку, у Арабијској пустињи, када се пророку Мухамеду, 610. године, према исламском веровању, јавио анђео Џибрил (Гаврило) и објавио му да је пророк. Од тада он редовно прима поруку „Нема Бога осим Алаха, а Мухамед је Божији посланик“. Мухамедови следбеници записивали су оно што им он преноси на кожама животиња и камењу, а те текстове прикупио је калиф Осман ибн Афан (644-656) и они чине Куран.
Према неким веровањима, пред лицем Алаха вечно стоји зелени трон на коме се, у зеленој марокенској кожи, налази предивни Куран, такозвана Главна књига која се помиње у Курану. И арханђел Џибрил је копирао одређену суру из Курана и дао Мухамеду да научи напамет.
На тај начин је Куран пренесен на земљу. Како су муслимани сазнали шта је написано на зеленом трону? Испоставља се да је на зеленом трону као главни украс написано: „Мухамед“. Међутим, то припада области, да тако кажемо, незваничног вероучења.
Ипак, догмат о савечности Курана Алаху заиста постоји и за нас представља сведочанство одбацивања вере у јединство Божије од стране муслимана, а које тако ватрено штите муслимани. Испоставља се да постоје два вечна објекта: Бог и књига Курана.
Иако муслимани тврде да је Куран књига дата им од Бога, у њој постоји цели низ контрадикторности и нелогичности, а ми смо издвојили само неке од њих.
Контрадикторности у Курану
2:29 Он је за вас све што постоји на Земљи створио, затим је Своју вољу према небу усмјерио и као седам небеса га уредио; Он све зна.
Контрадикторност: 79:27, 79:30 А шта је теже: вас или небо створити? Он га је саздао; Послије тога је Земљу поравнао (да ли је прво створено Небо или Земља)
2:62 Оне који су вјеровали, па и оне који су били јевреји, кршћани и сабијци – оне који су у Аллаха и у онај свијет вјеровали и добра дјела чинили – доиста чека награда од Господара њихова; ничега се они неће бојати и ни за чим неће туговати!
Контрадикторност: 4:150, 4:151 Они који у Аллаха и посланике Његове не вјерују и желе да између Аллаха и посланика Његових у вјеровању направе разлику, и говоре: „У неке вјерујемо, а у неке не вјерујемо“, и желе да између тога некакав став заузму – они су збиља прави невјерници; а Ми смо невјерницима припремили срамну патњу.
2:79 А тешко онима који својим рукама пишу Књигу, а затим говоре: „Ево, ово је од Аллаха“ – да би за то корист незнатну извукли. И тешко њима због онога што руке њихове пишу и тешко њима што на тај начин зарађују!
Контрадикторност: 6:79, 6:115 А посланици су и прије тебе лажним сматрани, па су трпјели што су их у лаж угонили и мучили све док им не би дошла помоћ Наша – а нико не може Аллахове ријечи измијенити – и до тебе су допрле о посланицима неке вијести. Ријечи Господара твога су врхунац истине и правде; Његове ријечи нико не може промијенити и Он све чује и све зна.
2:107 Зар ти не знаш да је само Аллахова власт и на небесима и на Земљи и да ви осим Аллаха ни заштитника, ни помагача немате?
Контрадикторност: 41:31, 41:32 Ми смо заштитници ваши у животу на овоме свијету, а и на ономе; у њему ћете имати све оно што душе ваше зажеле, и што год затражите – имаћете, 5:55 Ваши заштитници су само Аллах и Посланик Његов и вјерници који понизно молитву обављају и зекат дају.
2:159 Или за онога који је пролазећи поред једног до темеља порушеног града, повикао: „Како ће Аллах оживити ове што су помрли?“ И Аллах учини те он умре и тако остаде стотину година, а онда га оживи и запита: „Колико си остао?“ – „Дан или дио дана“ – одговори. „Не“ – рече Он – „остао си стотину година. Погледај јело своје и пиће своје – није се покварило; а погледај и магарца свога – да те учиним доказом људима – а погледај и кости – види како их састављамо, а онда их месом облажемо.“ И кад њему би јасно, он повика: „Ја знам да Аллах све може!“
Контрадикторност: 42:51 Ниједном човјеку није дато да му се Аллах обраћа осим на једном од три начина: надахнућем, или иза застора, или да пошаље изасланика који, Његовом вољом, објављује оно што Он жели. – Он је, заиста, Узвишен и Мудар!
3:20 Ако се они буду препирали с тобом, реци: „Ја се само Аллаху покоравам, а и они који ме слиједе.“ И реци онима којима је дата Књига и неукима: „Примите ислам!“ Ако приме ислам, онда су на Правоме путу. А ако одбију, твоје је једино да позиваш. – А Аллах добро види робове Своје.
Контрадикторност: 8:38, 8:39 Реци онима који не вјерују: ако се окане, биће им опроштено оно што је прије било; а ако се не окане – па, зна се шта је с древним народима било. И борите се против њих док многобоштво не ишчезне и док само Аллахова вјера не остане. Ако се они окане – па, Аллах добро види шта они раде.
3:125 Ако будете издржљиви и послушни, и ако вас они нападну одмах, Господар ваш ће вам послати у помоћ пет хиљада мелека, све обиљежених.“
Контрадикторност: 8:9 И када сте од Господара свога помоћ затражили, Он вам се одазвао: „Послаћу вам у помоћ хиљаду мелека који ће једни за другим долазити.“
60:13 О вјерници, не пријатељујте с људима који су против себе Аллахову срџбу изазвали; они су изгубили наду да ће било какву награду на овоме свијету имати, исто као што су изгубили наду невјерници да ће се њихови умрли живи вратити.
Контрадикторност: 5:82 Ти ћеш, сигурно, наћи да су вјерницима најљући непријатељи јевреји и многобошци; и свакако ћеш наћи да су вјерницима најближи пријатељи они који говоре: „Ми смо кршћани“, зато што међу њима има свећеника и монаха и што се они не охоле.
Казна за прељубу је бичевање 100 пута за оба пола у Сури 24:2, док је у Сури 4:15-16, казна доживотна робија жене, а никаква казна за мушкарца!
Сура 2:256 тврди супротно него Сура 8:38-39, која наређује муслиманима да се боре док све остале вере осим ислама не буду уништене. Слично, Сура 45:14 говори муслиманима да опросте неверницима док Сура 9:29 наређује да се против њих боре.
Сура 3.3. Он теби објављује Књигу, праву истину, која претходне потврђује, а Теврат и Инџил објавио је! (Ако је Алах објавио Теврат – Тору и Инџил – Еванђеље, зашто се онда поједини одломци кривотворе накнадно и тиме фалсификује Божија Реч?)
18.27 Казују из Књиге Господара свога оно што ти се објављује, нико не може изменити речи Његове, па ни ти; осим код Њега, нећеш наћи уточишта никаква. Контрадикторност: 2.106 Ми ниједан пропис не променимо, нити га у заборав потиснемо, а да бољи од њега или сличан њему не донесемо. Зар ти не знаш да Аллах све може?
У сури 21:30 каже се да Бог ствара све живо од воде… а у сури Хаџ 22:5 се каже да је човек створен од земље.
Постављају се и следећа питања:
1. Колико башти има у Рају- једна, као што се тврди у сурама 39:73, 41:30, 57:21, 79:41, или много- 18:31, 22:23, 35:33, 78:32?
2. Колико група људи ће бити на Последњем Суду- три, као што каже сура 56:7, или две, како видимо у сурама 90:18-19, 99:6-8 итд?
3. Ко узима људске душе- Анђео Смрти (32:11), Анђели у множини (47:27), или је „Алах тај који узима душе умрлих“ (39:42)?
4. Од чега је створен човек- од угрушка крви (96:1-2), воде (21:30, 24:45, 25:54), прашине (15:26), из ничега (19:67), земље (11:61), мешањем течности (16:4, 75:37)?
5. Како ћемо добити списак грехова на Судњем Дану- биће на леђима (84:10) или на левој руци (69:25)?
6. Шта се десило са Нојевим синовима- Ноје и његова породица су спасени од потопа (21:76) или су се његови синови удавили (11:42-43)?
7. Да ли ће хришћани у Рај или у пакао – у рај (5:69), у пакао (5:72)?
8. Да ли се фараон спасао или удавио приликом гоњења Јевреја- спасао се (10:93), удавио (28:40, 17:103, 43:55)?
9. Да ли је вино добро или лоше- „то је нечисто дјело шејтаново“ (5:90, такође и 2:219) а са друге стране у „Рају постоје реке вина“ (47:15, такође и 8:22,25)? Откуд у Рају „нечисто дело шејтаново“?
10. Ко је први муслиман- Мухамед (16:14) или Мојсије („Ја сам први који верује“ 7:143)?
11. Ко је заштитник људи- верници, људи и жене су заштитници једни других (9:71) или анђели (41:31)?
12. Од кога је зло- од шејтана (38:41), нас самих (4:79) или од Алаха (4.78)?
13. За шта су створени џинови и људи- само да служе Богу (51:56) или су многи од њих створени за пакао (7:179)?
14. Може ли Бог да има сина- може (39:4) или не може (6:101)?
Такође се тврди да је Куран написан чисто арапским писмом (16:103), али он обилује многим речима које нису из арапског језика.
Контрадикторности
се испољавају и на двојни морал који је често присутан у исламу. У
суштини, и тамо као код римокатолика „циљ оправдава средство“. Ради
јачања ислама је могуће да се почине нечувени злочини. Управо,
исламистичка армија, која ратује против режима у Сирији, чини нечувене
злочине према свом народу у име ислама. Сама коалиција са јеврејским
Израелом и глобалистичким САД говори о томе да су исламисти спремни на
непринципијалне коалиције ради својих верских циљева. Видео који можете
погледати истог догађаја није за осетљиве на насиље.
„Господ је рекао да ако човек не поверује у Јединородног Сина Божијег, „неће видјети живота, него гњев Божији остаје на њему“ (Јн. 3:36). Притом не треба мислити да је немогуће да поверују. И у Светом Писму постоји пророштво које наводи на то да ће муслимани једном прићи Богу. У 71. псалму, у 10. стиху речено је да ће Христу дарове принети цареви Арабије и Саве: „цареви Арапски и Савски даре ће донети„. А то је географски сам центар исламског света. Зато у нади на то спасење треба да се молимо за њихово обраћење“ (Свештеномученик Данил Сисојев).
У самој Сирији коју ове 2013. тресе ужасан рат је један број муслимана прешао у Православље, видећи чудесна исцељења која се дешавају пред иконом Пресвете Богородице „Саиднаја“.
Погледајте такође: ОДГОВОР МУСЛИМАНКИ НА ПИТАЊЕ О ХРИСТУ
понедељак, 1. април 2019.
Magaza-Diskografije: Jana Todorovic (1992-2016) - Diskografija
Magaza-Diskografije: Jana Todorovic (1992-2016) - Diskografija: Jana Todorovic (1992-2016) - Diskografija
Молитва светом великомученику и исцелитељу ПАНТЕЛЕЈМОНУ
Молитва светом великомученику и исцелитељу ПАНТЕЛЕЈМОНУ
MANASTIR DRAGOVIĆ
MANASTIR DRAGOVIĆ
Uz manastire Krku i Krupu manastir Dragović je kroz dugi niz vjekova bio duhovni oslonac srpskom pravoslavnom narodu u Dalmaciji. Podignut je krajem 14. vijeka, nekoliko godina poslije Kosovske bitke, 1395. Smješten uz rijeku Cetinu, nedaleko Vrlike, u lijepom predjelu, u više je navrata doživljavao ružna i teška vremena. Sa prvobitnog mjesta premještan je još dva puta. Uz to,upoznao je nekoliko teških najezda inorodnih i inovjernih, nakon čega je za izvjesno vrijeme zapušćivao. Godine 1480. turska navala ga je opustošila i razagnala monahe kojekuda. Nakon toga stajao je pust dvadeset godina, a onda je obnovljen. Nešto više od sto godina kasnije, 1590., njegovi monasi gonjeni gladnom godinom, obreli su se u manastiru Grabovcu, u današnjoj Mađarskoj, koji su 35 godina ranije osnovala njihova manastirska sabraća, gonjena takođe teškim prilikama u zlim vremenima. Iza toga bio je pust sedamdeset godina, a onda ga je 1694. obnovio episkop Nikodim Busović. Četiri godine kasnije manastir je stigla nova bijeda; pred turskom najezdom monasi su napustili manastir. Mletačka vlada ih je prihvatila i osugurala im smještaj u selu Bribiru i tu im dala zemljište za novi manastir i oko 50 jutara zemlje kod Kistanja.
Poslije Karlovačkog mira 1699. godine Cetinska krajina je potpala pod mletačku vlast pa su se dragovićki monasi vratili u svoj manastir, a njihovu crkvicu su poslije upokojenja episkopa Nikodima, dakle onu kod Bribira, prisvojili rimokatolici.
Nestabilno tlo, na kojem je bio sagrađen manastir, i velika vlaga na tom mjestu ponukali su manastirsku bratiju da izmjeste manastir na bolje mjesto. Po dozvoli mletačke vlade godine 1777. jeromonah Vikentije Stoisavljević je to i započeo. Novi manastir je osnovan na mjestu zvanom Vinogradi. Njega je kasnije dovršio iguman Jerotej Kovačević. Osvećenje manastira i nove crkve bilo je 20. avgusta 1867. g.
Međutim, samo nešto manje od sto godina kasnije, obistinile su se riječi manastirskog ljetopisaca koji je zapisao: "Od svih manastira Dragović je sreće najhudije". Pedesetih godina 20. vijeka zbog izgradnje hidroelektrane na Cetini manastir je ponovo izmješten, a više hiljada srpskog pravoslavnog naroda iz plodne cetinske doline raseljeno je, mahom u Srbiju.
Zlu sudbinu koju je ljetopisac uočio manastir Dragović je doživio i 1995, godine i podjelio je sa srpskim pravoslavnim narodom iz Dalmacije. Ponovo je opustošen. Mada je imao izrazitu nenaklonjenost istorijske sudbine, Dragović je do 1995. godine čuvao u svojoj biblioteci i riznici velike dragocjenosti. Tu se mogao vidjeti oktoih iz 14. vijeka, minej za mjesec maj iz 1531. godine, pisan u Studenici, jedna knjiga štampana u Ostrogu 1594., krmčija štampana u Moskvi 1653. itd. Radoznalci će se obradovati i kratkim zapisima Dositeja Obradovića, koji je na svojim putovanjima svraćao i u manastir Dragović. Isto je činio kasnije i njegov sabrat po peru veliki srpski pjesnik Laza Kostić, kao i njegov prijatelj srpski pisac Simo Matavulj.
U manastirskoj riznici čuvao se antimins patrijarha Arsenija Čarnojevića iz 1692. i dva jerusalimskog patrijarha Dositeja od 1701. godine. Tu se čuvao, među ostalim, i ručni krst igumana Vasilija iz Kosjereva od 1739. godine.
Brojni su zaslužnici za obnovu i napredak manastira Dragovića. Da pomenemo samo neke: to su Vikentije Stoisavljević, Stefan, Jerotej Kovačević, Leontije Milković, Georgije Adamović, Stefan Dubajić, Ilarion Torbica, Sevastijan Jović itd. Za obnovu i napredak manastira osobito su zaslužni episkopi Nikodim Busović, Stefan Ljubibratić, Danilo Pantelić, a u najnovije doba, u ovom vremenu episkop Dalmatinski G.G. Fotije. Njegovim nastojanjem manastir se obnavlja i izvjesno je da da će on dobiti stari sjaj i umnoženo bratstvo, koje će kao i njihovi prethodnici služiti Bogu i narodu.
Uz manastire Krku i Krupu manastir Dragović je kroz dugi niz vjekova bio duhovni oslonac srpskom pravoslavnom narodu u Dalmaciji. Podignut je krajem 14. vijeka, nekoliko godina poslije Kosovske bitke, 1395. Smješten uz rijeku Cetinu, nedaleko Vrlike, u lijepom predjelu, u više je navrata doživljavao ružna i teška vremena. Sa prvobitnog mjesta premještan je još dva puta. Uz to,upoznao je nekoliko teških najezda inorodnih i inovjernih, nakon čega je za izvjesno vrijeme zapušćivao. Godine 1480. turska navala ga je opustošila i razagnala monahe kojekuda. Nakon toga stajao je pust dvadeset godina, a onda je obnovljen. Nešto više od sto godina kasnije, 1590., njegovi monasi gonjeni gladnom godinom, obreli su se u manastiru Grabovcu, u današnjoj Mađarskoj, koji su 35 godina ranije osnovala njihova manastirska sabraća, gonjena takođe teškim prilikama u zlim vremenima. Iza toga bio je pust sedamdeset godina, a onda ga je 1694. obnovio episkop Nikodim Busović. Četiri godine kasnije manastir je stigla nova bijeda; pred turskom najezdom monasi su napustili manastir. Mletačka vlada ih je prihvatila i osugurala im smještaj u selu Bribiru i tu im dala zemljište za novi manastir i oko 50 jutara zemlje kod Kistanja.
Poslije Karlovačkog mira 1699. godine Cetinska krajina je potpala pod mletačku vlast pa su se dragovićki monasi vratili u svoj manastir, a njihovu crkvicu su poslije upokojenja episkopa Nikodima, dakle onu kod Bribira, prisvojili rimokatolici.
Nestabilno tlo, na kojem je bio sagrađen manastir, i velika vlaga na tom mjestu ponukali su manastirsku bratiju da izmjeste manastir na bolje mjesto. Po dozvoli mletačke vlade godine 1777. jeromonah Vikentije Stoisavljević je to i započeo. Novi manastir je osnovan na mjestu zvanom Vinogradi. Njega je kasnije dovršio iguman Jerotej Kovačević. Osvećenje manastira i nove crkve bilo je 20. avgusta 1867. g.
Međutim, samo nešto manje od sto godina kasnije, obistinile su se riječi manastirskog ljetopisaca koji je zapisao: "Od svih manastira Dragović je sreće najhudije". Pedesetih godina 20. vijeka zbog izgradnje hidroelektrane na Cetini manastir je ponovo izmješten, a više hiljada srpskog pravoslavnog naroda iz plodne cetinske doline raseljeno je, mahom u Srbiju.
Zlu sudbinu koju je ljetopisac uočio manastir Dragović je doživio i 1995, godine i podjelio je sa srpskim pravoslavnim narodom iz Dalmacije. Ponovo je opustošen. Mada je imao izrazitu nenaklonjenost istorijske sudbine, Dragović je do 1995. godine čuvao u svojoj biblioteci i riznici velike dragocjenosti. Tu se mogao vidjeti oktoih iz 14. vijeka, minej za mjesec maj iz 1531. godine, pisan u Studenici, jedna knjiga štampana u Ostrogu 1594., krmčija štampana u Moskvi 1653. itd. Radoznalci će se obradovati i kratkim zapisima Dositeja Obradovića, koji je na svojim putovanjima svraćao i u manastir Dragović. Isto je činio kasnije i njegov sabrat po peru veliki srpski pjesnik Laza Kostić, kao i njegov prijatelj srpski pisac Simo Matavulj.
U manastirskoj riznici čuvao se antimins patrijarha Arsenija Čarnojevića iz 1692. i dva jerusalimskog patrijarha Dositeja od 1701. godine. Tu se čuvao, među ostalim, i ručni krst igumana Vasilija iz Kosjereva od 1739. godine.
Brojni su zaslužnici za obnovu i napredak manastira Dragovića. Da pomenemo samo neke: to su Vikentije Stoisavljević, Stefan, Jerotej Kovačević, Leontije Milković, Georgije Adamović, Stefan Dubajić, Ilarion Torbica, Sevastijan Jović itd. Za obnovu i napredak manastira osobito su zaslužni episkopi Nikodim Busović, Stefan Ljubibratić, Danilo Pantelić, a u najnovije doba, u ovom vremenu episkop Dalmatinski G.G. Fotije. Njegovim nastojanjem manastir se obnavlja i izvjesno je da da će on dobiti stari sjaj i umnoženo bratstvo, koje će kao i njihovi prethodnici služiti Bogu i narodu.
Пријавите се на:
Коментари (Atom)